Možeš li da kažeš par rečenica o sebi?

Ja sam Hanisa Spahić, učenica treće godine srednje Medicinske škole “Dva heroja”, na smeru “Laboratorijski tehničar”. Pored interesovanja za medicinu, pokazujem talenat i za druge oblasti, poput matematike i drugih školskih predmeta. Takođe, pohađam školu Kur’ana, gde se posvećeno bavim učenjem Kur’ana napamet. Međutim, ono što mi je oduvek pružalo posebnu radost jeste pisanje. Svoj san sam pretočila u stvarnost i do sada objavila dve zbirke poezije. Prvu knjigu, “Hanin novi svet”, objavila sam još u sedmom razredu osnovne škole. Ta zbirka sadrži pesme koje odražavaju moje tadašnje dečije razmišljanje i književnu „nezrelost“. Drugu zbirku, “Niti srca”, promovisala sam tokom druge i treće godine srednje škole. Ova knjiga predstavlja moj zreliji pristup pisanju, s posebnim fokusom na teme ljubavi i emocija. Pisanje mi omogućava da istražim dubine svojih misli i osećanja, dok istovremeno pružam čitaocima prostor da pronađu delić sebe u mojim stihovima.

Kada si počela da pišeš?

Oduvek sam volela da pišem. Mama često voli da kaže da su moje prve reči bile ujedno i prve rime! Još u detinjstvu sam koristila priliku da zajedno s njom stvaram omiljene stihove, od kojih su neki završili u mojoj prvoj zbirci pesama. Kako sam odrastala, pisanje je postalo nešto ličnije – preuzela sam kormilo i polako usavršavala svoj stil, razmišljanje i maštanje. Svaka moja misao i emocija našle su svoj put do papira, sve dok se jednog dana nisu pretočile u knjigu. Na taj način, svaka stranica nosi deo moje duše, oblikovane u stihovima.

Šta je bila inspiracija za zbirku pesama “Niti srca”?

Puno puta mi je postavljeno ovo pitanje, što je zanimljivo jer većina ljudi ostane iznenađena mojim odgovorom. “Niti srca” nije posvećena nikome, nema glavnog lika i nije pisana u prvom licu. Štaviše, knjiga nije autobiografska i ne odražava direktno moje lične priče ili iskustva. Inspiracija je proizašla iz mog ulaska u tinejdžerske godine, kada sam počela da se sve više zanimam za ljubavne romane i filmske žanrove poput romantičnih komedija. Sve te priče, likovi i emocije koje sam upijala kroz čitanje i gledanje filmova poslužili su kao podloga za stvaranje mojih pesama. Na neki način, zbirka je rezultat mog istraživanja ljubavi iz različitih perspektiva, kroz prizmu mašte i umetnosti.

Koja pesma ti je omiljena?

Teško je izdvojiti samo jednu omiljenu pesmu, jer svaka nosi svoju priču i emociju. Ipak, ako moram da izaberem, onda bi to bila Zašto baš mi, dragi?

Da li uvek imaš motivaciju za pisanje?

Da, uvek imam motivaciju za pisanje. U svakom trenutku mogu da napišem nešto, bez obzira na temu. Inspiracija se nalazi svuda, u svakodnevnim situacijama, emocijama ili ljudima oko mene. Pisanje mi dolazi prirodno, kao način da izrazim sve što osećam ili zamislim.

Ko ti je najveća podrška na tvom putu?

Najveća podrška na mom putu definitivno je mama. Bilo je mnogo trenutaka kada sam želela da odustanem, ne iz straha, već zbog sumnje u sebe i svoje sposobnosti. Ali ona je uvek bila tu da me ohrabri i podseti zašto sam uopšte počela. Posebno se sećam trenutka kada sam razmišljala da odustanem od prve knjige. Mama je tada provela celu noć sa mnom, sedeći kraj radnog stola, dok smo zajedno razmatrale ideje i prepravljale stihove. Njena podrška nije bila samo emocionalna; ona je zaista bila moj saputnik kroz svaki izazov.

Da li je u pripremi nova zbirka pesama i da li planiraš da se u budućnosti oprobaš i u pisanju proze?

Da, volela bih da napišem još zbirki poezije, ali trenutno se oprobavam u prozi. Trenutno radim na svojoj trećoj knjizi, koja će biti nešto drugačija u odnosu na prethodne. Takođe, jednog dana bih volela da napišem i roman, ali za to ima vremena, polako, korak po korak.

Intervju uradila: Anđela Božović, učenica IV razreda